Get Adobe Flash player

Šta je mucanje i kako ga prevazići?

Mucanje je poremećaj fluentnog (tečnog) govora koji se ispoljava u isprekidanosti i nepravilnosti govornog procesa usled grčeva organa za artikulaciju (jezika, usana, nepca), fonaciju (glasnica) i disanje (dijafragme i mišića grudnog koša). Poremećena je fluentnost govora, odnosno njegov ritam i tepmo.

Mucav govor je isprekidan, užurban, nervozan. Ispoljava se na različite načine: ponavljanjem ili produžavanjem glasova, slogova ili reči, zastojom u govoru, neadekvatnim pauzama, ubacivanjem različitih glasova ili uzrečica, praćeno starhom od govora, pojačanim znojenjem, crvenilom lica, ubrzanim radom srca, izbegavanjem gledanja sagovornika u oči. Obično se javlja oko druge i treće godine, oko pete, pred polazak u školu ili u pubertetu. Odnos javljanja mucanja između dečaka i devojčica 3:1, od 36% do 80% spontano prolazi, učestalost javljanja od 0,7% do 1%. Etiologija: roditelji takve dece su obično ankciozni, perfekcionisti, zabrinuti za pravilan govor svoje dece sa tedencijom pridavanja velikog značaja i najmanjim nepravilnostima u govoru dece. Greške u vaspitanju koje izazivaju mucanje: preterana strogost i maltretiranje deteta (strah), razmaženost deteta (razdražljiva), preterane ambicije i zahtevi roditelja, loš govorni primer. Drugi faktori koji izazivaju mucanje dece: doživljaj straha, konflikti i sukobi roditelja, česte promene sredine, mesto stanovanja ili školu.
Klasifikacija mucanja:

  1. fiziološko mucanje – javlja se oko2,5 god. i samo je jedna od faza u razvoju govora kod dece. Poklapa se sa periodom intenzivnog razvoja govora. Za dete koje uči da govori sasvim je normalno da pravi pauze između reči, da ponavlja reči ili zvuke, da zastaje i ponovo izgovara. Dete u ovom periodu bori se da sastavi verbalni iskaz i da svoju verbalnu misao pretoči u rečenicu.
  2. primarno mucanje – dete ponavlja glasove i slogove više puta, povećana je tenzija na mišićima oko usana, mogu biti prisutne blokade bez protoka vazduha. Smetnje se uglavnom javljaju na početku rečenice. Dete nema svest o poteškoćama u govoru.
  3. sekundarno-pravo mucanje – dete ponavlja glasove, slogove, zastaje, ubacuje poštapalice, produžava. Problemi u govoru su praćeni i fizičkim promenama. Dete počinje da se boji govora i razvija svest o sebi kao o osobi koja muca.
  4. akutno ili naglo mucanje.
    Mucanje se isključivo leči vežbanjem: vežbe disanja, vežbe ritma i tempa, vežbe relaksacije.
    Šta je ono što Vi kao roditelj i vaspitač možete da učiniti za dete?
    • Ukažite mu na druge lepe stvari koje ono zna (crtanje, pevanje, plesanje..).
    • Podstičite nezavisnost deteta, hrabrite svaki njegov pokušaj sprovođenja ideja.
    • U razgovoru usmerite se na ono šta dete govori, sadržaj, a ne na to kako govori.
    • Budite mu dobar govorni uzor, pričajte polako s njim, bez nervoze, užurbanosti.
    • Koristite jednostavnije i kraće rečenice.
    • Pevajte sa njim.
    • U periodu netečnog govora prednost dajte neverbalnim igrama.
    • Ne prekidajte dete dok govori.
    • Ne upozoravajte dete na greške u govoru.
    • Ne govorite mu da stane, počne ponovo, duboko udahne ili da govori polako.
    • Ne govorite umesto deteta, niti završavajte njegove reči,već ponovite to što je ono reklo polako ritmički ( npr. „Želeo/la si da mi kažeš..“).
    • Ne kritikujte ga ako muca, niti ga nagrađujte ako ne muca.
    • Ne dozvolite da mu se rugaju.
    • Ako je dete svesno poteškoća u govoru, razgovarajte s njim na primeren način o tome.
    Izbegavajte iznenadna prozivanja i igre rečima kod kojih treba brzo smisliti ili reći odgovor.
    Izbegavajte dobronamerne savete kao što su: „Razmisli pre nego što kažeš.“ „Udahni pre nego što počneš govoriti.“ „Malo se opusti.“„Počni mirno još jednom.“ …
    Kada bi takvi saveti pomagali, mucanje ne bi bilo takav problem. Time samo pojačavate i usmeravate pažnju drugih na osobu koja muca.
    Kroz pevanje i recitovanje usporava se govor i podstiče usvajanje ritma i melodije, tako da to može biti odličan način da uvedete dete u neku aktivnost.
    Pričanje priča i prepričavanje, čime se stimuliše i verbalno pamćenje, pomaže detetu da kroz slušanje drugoga usvaja pravilan model.
    Stimulisati celu motoriku: hodanje u ritmu, plesanje, pljeskanje rukama i sl. time se podstiče i razvija auditivna pažnja bitna za razvoj govora i jezika, kao i rasterećenost govornih organa. Ovo su odlične aktivnosti kroz koje su mogu uporedo sprovoditi i vežbe pravilnog disanja- koje je osnova za dobar govor.
    Uvedite dete u ritam života nek unapred zna šta je sledeće od aktivnosti u kući/vrtiću, nek ima svoj kutak u kući/vrtiću gde može da se odmori.
    Vežbajte pravilno disanje kroz svakodnevne situacije.

Jelena Vlasovac, logoped