Get Adobe Flash player

Socijalne veštine

Postoji nekoliko osnovnih socijalnih veština koje svako dete treba da nauči još u predškolskoj dobi, a koje su temelj za povezivanje s drugima.

Kontrolisanje impulsivnog ponašanja, stavljanje svojih potreba na stranu, prepoznavanje vlastitih osećaja i upravljanje emocijama, spadaju u kategoriju emocionalne inteligencije, odnosno socijalizacije.

Kako da dete prihvati poraz?
Pre svega misli se na učenje deteta kako da prihvati poraz, kako da ga „reši“ i vrati se ponovo u igru.
Mališanima je to najlakše pokazati na vlastitom primeru.

Npr: Kada igrate neku igru, dozvolite detetu da pobedi i potom kažite „Jao kako si me isprašio! To je bilo baš zabavno. Hajde da se igramo ponovo. Možda ću sada biti bolja“.

Neka dete pobedi u većini slučajeva, ali ponekad je dobro i da roditelj odnese pobedu uz komentar: „Ovaj put sam ja pobedila, ali i ti si bio odličan tokom cele igre“.
Ukoliko se dete naljuti jer nije pobedilo, pokušajte da mu objasnite kako niko ne voli da gubi, ali da je i to deo igre, a pravi gubitnik je samo onaj ko se tokom igre nije trudio. Dete bi oko 5. godine života već trebalo da prestane da plače i ljuti se ukoliko ne pobeđuje u nekoj igri ili zadatku. Dete će s vremenom da nauči kontrolisanje emocija.

Kako da se dete uključiti u grupu?
Svako dete treba da zna kako da se uključi u neku aktivnost ili već formiranu grupu vršnjaka.Svi moramo naučiti kako da komuniciramo i pregovaramo, kako da razmenjujemo ideje i kako da prepoznamo svačiju ulogu u zajedničkoj aktivnosti. U grupama se stvaraju i lideri koji od najranijih godina znaju da pojedince u timu i njihove ideje,sposobnosti ujedine u zajedničku stvar.

Malu decu pre svega treba da naučite kako da pristupi grupi. Ponekad će dete pokušati da razgovara sa celom grupom, a ponekad će odabrati jedno dete kome će se obratiti. Najbolje je da se dete uključi u grupu u kojoj neko dete pokazuje prijateljske signale i otvorenost.Ti signali su obično neverbalni i mala deca ne mogu da ih prepoznaju.Objasnite detetu kako će prijateljski raspoloženi pojedinac u grupi verovatno da gleda u njegovom smeru, da se smeška, ili će mu čak i mahati, pa je najbolje upravo to dete da pita „Mogu li sa vama da se igram?“. Najbolje je pristupiti onom detetu u grupi koje je uspostavilo neki fizički kontakt ili gest i pre obraćanja.

Kako se izboriti za ono što je pravedno?
Stati u odbranu onih koji su niže na društvenoj lestvici zastrašujuće je ponekad i odraslima. Deci kod takvih situacija takođe treba pomoć.

Imati samopouzdanje i osećaj morala da odbijemo da se pridružimo grupi koja zadirkuje ili omalovažava drugu osobu ili se čak verbalno zauzeti za slabijeg u društvu, zahteva nekoliko veština:

-empatiju (razumevanje da je žrtva povređena i da pati),

-sposobnost taktiziranja (razvlačenje toka događanja) i

-sposobnost predviđanja (šta će druga deca učiniti).

Ukoliko je dete došlo da se požali Vama, pokušajte da naglasite empatiju u celom slučaju: „Dobro je da si došla/došao da mi to kažeš, jer bi verovatno i tebe povredilo da ti neko kaže da si “klempav”.

Ova tehnika pomaže deci da shvate kako bi se i sami osećali loše da ih neko zadirkuje,razvija kod mališana želju da zaštite onoga koji je bio povređen.
S druge strane, ukoliko razgovarate s detetom koje je zadirkivalo druge, upotrebite sličan scenario: „Šta bi bilo da je neko drugi tebi učinio nešto takvo? Što misliš, kako bi se ti osjećao/osjećala?“. I na taj način dete upoznaje osećaje drugih.

Jednostavno ponavljanje ovog obrasca „stavljanja u tuđu kožu“ i razgovor o mogućim osećajima, razviće s vremenom empatiju kod deteta.

Socijalni radnici: Emilija Romanić i Sandra Kekerić