Get Adobe Flash player

Istorija

Istražujući nastanak i razvoj Predškolske ustanove u Kraljevu, u Istorijskom arhivu u Kraljevu je utvrđeno da postoje podaci o otvaranju prve zabavišne grupe iz 1928. godine. Međutim, osim dokumenta da je Uprava ženske podružnice, ustupila jedan sprat Podružinske zgrade za dečje zabavište, o njegovom radu nema drugih podataka. Tek, dokumenta iz 1933. godine, iz kojih se saznaje da je deo zgrade Zanatske škole u Kraljevu izdat opštini za zabavište, potvrđuju da je prva zabavišna grupa radila u kontinuitetu. Sa decom je radila jedna zabavilja iz Vojvodine.


Drugi dokaz o radu zabavišta u Kraljevu je saznanje da je zbog naraslih interesa i potreba sredine, 1937. godine otvoreno i drugo odeljenje zabavišta, pri Državnoj narodnoj školi.

Rad zabavišta nije prestajao ni za vreme Drugog svetskog rata. Zabavilja Milica Gazibarić održala je zbavište i u tim strašnim danima i pokazala da institucije za decu mogu biti značajan oslonac porodicama. Tokom tog rata nastale su i druge ustanove za decu predškolskog uzrasta: u Mataruškoj banji, Srpski izbeglički dom, koji je osnovao Komesarijat za izbeglice i preseljene i bavio se vaspitanjem i obrazovanjem predškolske dece, zatim u manastiru Studenica je bila zbrinuta grupa izbegličke dece.


U periodu neposredno posle Drugog svetskog rata, zabavišta su osnovana kao samostalne socijalne ustanove narodne vlasti za dnevno zbrinjavanje, negovanje i vaspitanje dece od tri do sedam godina. Od 1945. godine u Kraljevu je osnovano i nekoliko obdaništa. Kao posebne ustanove, zabavišta i obdaništa su delovala do 1956. godine, kada je Narodni odbor opštine Kraljevo doneo rešenje o njihovom objedinjavanju u jedinstvenu ustanovu pod nazivom „Dečje jasle i obdanište“.


Osnovan delatnost ove ustanove bila je čuvanje, podizanje, negovanje i vaspitanje dece radnika i službenika zaposlenih u preduzećima i ustanovama. Prvobitno sedište ustanove je bilo u jednoj stambenoj zgradi u Ulici Heroja Maričića. Kapacitet zgrade je bio veoma mali, pa se u njoj organizovao celodnevni boravak za dve vaspitne grupe: jednu jaslenu (deca od jedne do tri godine), sa desetoro u grupi, i jednu za uzrast od tri do sedam godina, sa petnaestoro dece u grupi.


Tokom 1959. godine adaptirane su još dve stambene zgrade u „Pljakinom šancu“, a od 1960. godine u vrtić je pretvorena i baraka ŽTP, u Kidričevoj ulici. Ustanovom je upravljao Upravni odbor, a dužnost upravnice tada je vršila Natalija Maksimović. Pored nje, u Ustanovi su radile još dve negovateljice, tri vaspitačice, po jedna kuvarica, spremačica i vešerka. Od 1966. godine dužnost upravnice vršila je Nada Ćendić.


Značajne promene u razvoju ove ustanove nastupile su početkom sedamdesetih godina, kada su izvršene sistemske promene u društvu, obezbeđivanjem posebnih sredstava za dečju zaštitu i osnivanjem, prvo fondova, a potom i zajednica za dečju zaštitu.


1971. godine u Karađorđevoj ulici broj 11, izgrađen je novi dečji vrtić, kapaciteta 160 mesta za decu od jedne do sedam godina, a 1977. godine sagrađen je i vrtić u naselju Ribnica, sa kapacitetom od 80 mesta. U tom periodu Ustanova je promenila i naziv u Dečji vrtić i jasle „Olga Jovičić – Rita“ – Kraljevo. Dečji vrtić je dobio to ime za uspomenu na kraljevčanku, studentkinju tehnike Olgu Jovičić – Ritu, borca IV kraljevačkog bataljona, koja je poginula u borbi sa Ustašama, kod Prozora.


Izgradnja novih dečjih objekata uslovila je povećanje broja dece i broja zaposlenih. Broj vaspitnih grupa povećan je na deset, za decu od jedne do tri godine, odnosno na trinaest, za decu od tri do sedam godina. Međutim, to nije bilo dovoljno za narasle potreba grada, pa je već u 1978. godini na listi čekanja bilo oko 150 dece. Razmere tog problema može ilustrovati i podatak da se u Programu rada ove ustanove za 1978/79. godinu za svaku uzrasnu grupu, u svakom objektu, planirao i broj dece „preko broja“ koji će biti primljen. Broj zaposlenih radnika povećan je na 77, a u strukturi su dominirale medicinske sestre – 29, i vaspitači kojih je bilo 15.


Dinamičan razvoj Ustanove ostvarivao se i u godinama koje su usledile. Ne samo izgradnjom novoh dečjih objekata, koja je nastavljena 1981, 1984, 1988, i 1992. godine, nego i širenjem oblika rada i obuhvata dece, kao poboljšavanjem kvaliteta svake usluge i svakog programa. Na kraju XX veka, Dečji vrtić i jasle „Olga Jovičić – Rita“ prerastao je ne samo iz formalnih, već i suštinskih razloga, u Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić – Rita“, koja ima zavidan nivo materijalnih i kadrovskih uslova, razvijene oblike rada sa decom i moderne postavke u ostvarivanju svojih delatnosti.