Get Adobe Flash player

Empatija i kako je razvijati

Pojam empatije podrazumeva sposobnost uživljavanja u emocije drugih. Porazumeva intezivan i aktivan odnos,pokušaj da se razume neko drugi.
Nedostatak empatije podstiče antisocijalno ponašanje(nasilje u fizičkom i emocijalnom smislu kao i neukazivanje pomoći ili razumevanja kada je potrebno).

Empatičnost se ogleda u sposobnosti da vidimo situaciju iz ugla druge osobe i da osećamo tugu,radost,bol druge osobe.Rasprostranjeno je mišljenje da se empatija kod dece razvija od treće godine(jer su do tada deca egocentrična,usmerena na sebe i zadovoljavanje sopstvenih potreba).Empatična deca su uspešnija u socijalnim relacijama i omiljena u vršnjačkim grupama.

Empatija se uči. Deca uče po „modelu“. Model su roditelji i njihovi postupci-pažnja prema ukućanima,odnosi sa prijateljima,komšijama,kućnim ljubimcima… Roditelji najbolje na ličnom primeru pokazuju šta je empatija.Njihov zadatak je da nauče svoje dete da su osećanja drugih važna i da ih treba poštovati.Decu uvek treba pitati: „Kako bi se osećao da si na njegovom mestu?“ .Zahtevajte empatiju prema vama.Ako se vi rasplačete,a dete ne reaguje,pitajte da li mu je zaista svejedno što ste tužni.Kada se ono rasplače vi uvek priđete i pitate šta nije u redu i pokušate da ga utešite.
Kroz igru: Kada čitate slikovnice ili gledate crtane filmove sa sadržajem koji bi mogao da probudi empatiju kod vašeg deteta ili posmatrate situaciju iz svoje svakodnevnice. Npr.pitajte dete: „Šta misliš,zašto se rasplakalo ono dete u parku?“,“Kako bi se ti osećao na njegovom mestu?“,“Šta bi ti uradio da to dete prestane da plače?“ itd.


Potrebe drugih-poželjno je da roditelji nauče svoju decu da ne odbacuju vršljake koji imaju smetnje u razvoju,neki fizički hendikep ili su druge nacionalnosti ili vere.Učite ih pravim vrednostima i toleranciji različitosti. Npr. Uključivanjem u humanitarne akcije prikupljanjem pomoći za svoje vršnjake.
Kada roditelj,rodbina ili vaspitači primete prve znake saosećanja kod dece,trebalo bi ih pohvaliti,jer ono uči kako da brine i kako da se uživi u osećanja drugih. Npr. „Lepo je što si podelio keks sa drugarom kada si primeti da je tužan“. Decu ne bi trebalo prezaštićivati.Dobro je da na svojoj koži,u svom okruženju osete lekcije iz socijalne komunikacije.
Pomoć detetu u učenju ematije predstavlja roditeljsko izražavanje interesovanja za njegove emocije,pažljivo i aktivno slušanje i postavljanje pitanja koja će im pomoći da razjasne sopstvena osećanja i misli.
Kada naučite dete empatiji dali ste mu sposobnost da poklanja.Takva deca postaju srdačni,odrasli ljudi koji nesebično daju,žive ispunjenijim životom i imaju stabilnije veze.

Socijalni radnici:
Emilija Romanić,Sandra Kekerić